Bibliografia completa

Jedan od mogućih načina proučavanja istorije psihologije i psihijatrije može se pronaći u Fukoovim radovima o upravljaštvu (eng. governmentality). Prateći njegov rad, generalno bismo mogli da izdvojimo dva velika istorijska okvira: 1) pojavu tehnika upravljanja koje su zasnovane na disciplini (nazvane Policijska Država) u XVI veku i 2) nove liberalne tehnike upravljanja koje su se pojavljivale od XVII veka pa nadalje. Psihologija je odigrala veoma važnu ulogu u razvoju ovih poslednjih, naročito od samog početka XX veka, i to posebno u procesu oblikovanja demokratskih društava. Psihologija operiše ne samo kroz disciplinovanje individua već, takođe i pre svega, kroz njihovu slobodu i aktivnost. Naš specifični cilj u ovom tekstu biće da evaluiramo italijanski i brazilski pokret reforme psihijatrije. Naša analiza biće sprovedena tako što ćemo se se oslanjati na proučavanje koncepata građanstva i slobode, onako kako su oni prisutni u zakonima, zvaničnim dokumentima, nekim akademskim tekstovima i praksama, a imajući u vidu vrste i stilove upravljaštva za koje se pretpostavlja da postoje u tim diskursima i praksama. Naša hipoteza biće da u ovim procesima istovremeno postoje stari disciplinarni procesi zajedno sa procesima otpora prema njima, s jedne strane, a nove liberalne forme upravljanja, s druge strane.